www.sinisavuckovic.com
Građevinska knjiga i lump sum ugovor (ugovor sa fiksnom cenom)
U Zakonu o planiranju i izgradnji kao i u nacrtu novog zakona, u poglavlju o obavezama izvođača radova i odgovornog izvođača radova, piše da je obaveza odgovornog izvođača radova i da „vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije“.
Na osnovu ovoga može da se zaključi da je vođenje građevinske knjige obavezno, baš kao i građevinskog dnevnika. Smatram da je ovo pogrešno i da kod lump sum ugovora vođenje građevinske knjige nema smisla.
Kod ugovora gde se vrednost izvršenih radova obračunava po stvarno izvršenim količinama stvar je jasna. Izvođač vodi građevinsku knjigu za svaku poziciju, crta skice, dimenzije, upisuje računicu i zbir. Stručni nadzor to proverava, koriguje i overava. Overeni listovi građevinske knjige su potrebni Izvođaču jer su dokaz o izvedenim količinama na svakoj poziciji i na osnovu njih dostavlja mesečnu situaciju.
Kod lump sum ugovora nikako ne bi smelo da se vrši merenje izvedenih količina, jer to negira smisao lump sum ugovora. Ako se pokaže da su stvarno izvedene količine manje ili veće od ugovorenih, jedna od ugovornih strana će se osećati oštećena, iako je smisao lump sum ugovora drugačiji. Posao na ovakvim ugovorima se ugovara na osnovu crteža, tehničkih opisa i opisa u predmeru. Količine u predmeru radova služe samo za procenu vrednosti izvršenih radova kod izdavanja mesečnih situacija i to u procentima. Npr. ako je polaganje podova na objektu od deset spratova završeno na dva sprata, izvršenost pozicije je 20%. Nema merenja! Na kraju ugovora izvršenost svih pozicija je 100%, a ako je došlo do nekih izmena to se reguliše izmenama ugovora.
Procene izvršenih radova na kraju meseca (u procentima) mogu da se upisuju na listovima građevinske knjige, ali je po meni to nepotrebno, jer su u pitanju procene a ne brojevi koji su rezultat računice. Na velikim projektima, koji mogu da imaju više od 1.000 pozicija, to je verovatno oko 500 bespotrebnih papira mesečno. A jedna od prednosti lump sum ugovora je što je gradilišna administracija značajno jednostavnija. Mnogo je praktičnije da se procenti izvršenosti pozicija na mesečnom nivou usklade u draftu situacije (u Excel formatu) i kada se usaglase - Izvođač štampa a Stručni nadzor overava situaciju.
Maj, 2014
U Zakonu o planiranju i izgradnji kao i u nacrtu novog zakona, u poglavlju o obavezama izvođača radova i odgovornog izvođača radova, piše da je obaveza odgovornog izvođača radova i da „vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije“.
Na osnovu ovoga može da se zaključi da je vođenje građevinske knjige obavezno, baš kao i građevinskog dnevnika. Smatram da je ovo pogrešno i da kod lump sum ugovora vođenje građevinske knjige nema smisla.
Kod ugovora gde se vrednost izvršenih radova obračunava po stvarno izvršenim količinama stvar je jasna. Izvođač vodi građevinsku knjigu za svaku poziciju, crta skice, dimenzije, upisuje računicu i zbir. Stručni nadzor to proverava, koriguje i overava. Overeni listovi građevinske knjige su potrebni Izvođaču jer su dokaz o izvedenim količinama na svakoj poziciji i na osnovu njih dostavlja mesečnu situaciju.
Kod lump sum ugovora nikako ne bi smelo da se vrši merenje izvedenih količina, jer to negira smisao lump sum ugovora. Ako se pokaže da su stvarno izvedene količine manje ili veće od ugovorenih, jedna od ugovornih strana će se osećati oštećena, iako je smisao lump sum ugovora drugačiji. Posao na ovakvim ugovorima se ugovara na osnovu crteža, tehničkih opisa i opisa u predmeru. Količine u predmeru radova služe samo za procenu vrednosti izvršenih radova kod izdavanja mesečnih situacija i to u procentima. Npr. ako je polaganje podova na objektu od deset spratova završeno na dva sprata, izvršenost pozicije je 20%. Nema merenja! Na kraju ugovora izvršenost svih pozicija je 100%, a ako je došlo do nekih izmena to se reguliše izmenama ugovora.
Procene izvršenih radova na kraju meseca (u procentima) mogu da se upisuju na listovima građevinske knjige, ali je po meni to nepotrebno, jer su u pitanju procene a ne brojevi koji su rezultat računice. Na velikim projektima, koji mogu da imaju više od 1.000 pozicija, to je verovatno oko 500 bespotrebnih papira mesečno. A jedna od prednosti lump sum ugovora je što je gradilišna administracija značajno jednostavnija. Mnogo je praktičnije da se procenti izvršenosti pozicija na mesečnom nivou usklade u draftu situacije (u Excel formatu) i kada se usaglase - Izvođač štampa a Stručni nadzor overava situaciju.
Maj, 2014