Zašto je važan predmer


1. Predmer je pored crteža glavni dokument na osnovu koga se ugovaraju radovi i najčešće glavni dokument koji definiše predmet ugovora;

2. Kod nas se tehnički opisi za izvođenje radova najčešće daju samo kao opisi u predmeru;

3. Tačne količine u predmeru i tržišne projektantske cene u predračunu (popunjeni predmer) pokazaće skoro tačnu vrednost izgradnje još u fazi projektovanja. Grubi predmer treba raditi još u fazi izrade idejnog rešenja. Ako se na kraju projektovanja shvati da je objekat preskup, projektovanje se vraća nekoliko koraka unazad. Nije dobro da se vrednost objekta procenjuje po m2 jer se tako često pravi greška;

4. Svaka pozicija koja se u predmeru propusti, a mora da se izvede, tretira se kao nepredviđeni rad i ugovara se sa izvođačem u toku izvođenja radova. Cena tako ugovorene pozicije će po pravilu biti veća nego da je ugovorena zajedno sa svim ostalim radovima, na tenderu. Investitor nije u dobroj poziciji da pregovara oko ponuđene cene za ove pozicije jer nema dobru rezervnu alternativu.  Alternativa je uvođenje novog izvođača u posao samo za tu poziciju, ali se tu otvaraju pitanja koja dodatno komplikuju situaciju: koordinacija izvođenja radova, obezbeđenje gradilišnih priključaka, zajednički troškovi, garancije za izvedene radove koji su u direktnoj vezi sa ovom pozicijom, atesti, narušavanje odnosa izvođač - investitor itd.

5. Viškovi radova (količine radova značajno veće nego što je dato u predmeru po kome su radovi ugovoreni) mogu značajno da povećaju troškove, a na projektima gde je budžet ograničen da dovedu do zaustavljanja izvođenja radova.

Zakon je predvideo da obaveznu tehničku kontrolu projekta vrši projektantska firma nezavisno od projektantske firme koja radi projekat, takva tehnička kontrola obuhvata i proveru predmera. Takva tehnička kontrola (po meni) košta oko 10% od vrednosti projektovanja. Investitori da bi uštedeli i da ne bi pokazali „nepoverenje“ prema svom projektantu, često prepuštaju tehničku kontrolu samom projektantu, koji angažuje „prijateljsku“ firmu za vršenje tehničke kontrole da bi se zadovoljila zakonska forma. Ako je to već tako, moja preporuka investitorima je da barem poveri kontrolu predmera nekom ko je u tome verziran. U tom slučaju je preduzeo ono što je u njegovoj moći da izbegne bar deo problema koji ga čekaju na izvođenju radova, a vrlo verovatno je da će mu se uloženi novac višestruko vratiti.

Zašto su kod nas predmeri često loši? Zato što je praksa iz ranijih vremena bila takva da cena investicija nije Investitorima bila presudna jer nisu davali svoj novac. Iz tih vremena je ostalo da predmer u biroima rade oni koji ne znaju da rade nešto „korisnije“. Investitori su bile društvene ili državne firme, pa ako se budžet probije to nije nikoga posebno brinulo. Kada zafali novac krediti su se uzimali po partijskoj liniji a takođe i otpisivali. Važno je bilo da se objekat otvori za 29. novembar ili 1. maj.

I danas izradu predmera mnogi arhitekte tretiraju kao manje važan, dosadan i nekreativan posao. Zbog toga predmere rade kada završe projekat, na brzinu, metodom copy-paste, samo da bi spakovali projekat. Kada dođe do izvođenja, zbog grešaka u predmeru gube mnogo na ugledu i kod investitora i kod izvođača. Dodatni problem je i što na tržištu teško može da se postigne pristojna cena za projektovanje. Projekat je prvo što investitori plaćaju na investicionom projektu i na njemu najviše štede. Najčešće investitori tek kada završe objekat shvataju (ako to žele) koliko kvalitetan projekat utiče na smanjenje troškova u toku izvođenja. Kvalitetan predmer treba da košta oko 15% od realne vrednosti projekta, pa ako su projektanti ponudili nisku cenu za projektovanje - uštedeće na izradi predmera. A koliko je ovaj deo projekta važan, potvrđuje i to što i na zapadu i u Rusiji postoje posebni fakulteti ili smerovi na fakultetima za izradu predmera i predračuna, tj. izradu kalkulacija.
www.sinisavuckovic.com


Oktobar, 2014.