POLAGANJE PRIRODNOG KAMENA NA PODOVIMA I ZIDOVIMA U ENTERIJERU


1. Relevantni standardi

SRPS EN 12407 (2008) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Petrografski opis

SRPS EN 13755 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Određivanje upijanja vode pri atmosferskom pritisku

SRPS EN 12371 (2008) Metode ispitivanja prirodnog kamena. Određivanje otpornosti prema mrazu.

SRPS EN 12372 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Određivanje čvrstoće pri savijanju pod koncentrisanim opterećenjem

SRPS EN 14157 (2008) Prirodni kamen - Određivanje otpornosti prema habanju

SRPS EN 14231 (2008) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Određivanje otpornosti prema klizanju pomoću SRT klatna

SRPS EN 1925 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena. Određivanje koeficijenta upijanja vode kapilarnim putem.

SRPS EN 1926 (2010) Metode ispitivanja prirodnog kamena. Određivanje jednoaksijalne čvrstoće pri pritisku.

SRPS EN 1936 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Određivanje stvarne i prividne zapreminske mase i ukupne i otvorene poroznosti

SRPS EN 12004 (2013) Lepkovi za pločice - Zahtevi, vrednovanje usaglašenosti, klasifikacija i oznake

SRPS EN 13888 (2012) Mase za ispune za pločice - Zahtevi, vrednovanje usaglašenosti, klasifikacija i oznake.


2. Opis predviđenog materijala

Pre nabavke materijala Izvođač treba da dostavi uzorke materijala i odgovarajuće ateste za materijal od koga su izrađeni uzorci.

Uzorne ploče treba da su dimenzija i debljine iste kao ploče koje će se ugrađivati. Ako su projektom predviđene ploče različitih dimenzija, ploče treba da su dimenzija kao najveće ploče. Nadzor treba da se izjasni da li prihvata izgled materijala kao što su uzorne ploče. Ukoliko prihvati materijal, uzorci se čuvaju na gradilištu do kraja izvođenja radova. Ako se uzorci odbiju iz opravdanih razloga, Izvođač je dužan da dostavi nove uzorke.

Ukoliko na uzornim pločama ima prirodnih defekata (kao što su npr. mrlje) treba ih klasifikovati kao prihvatljive ili neprihvatljive. Defekti kojih nema na uzornim pločama ne mogu biti prihvatljivi na pločama koje će se ugrađivati.

Ploče od iste vrste kamena koje se ugrađuju u istoj prostoriji treba da su iz istog kamenoloma, a ako su u pitanju manje količine i iz istog bloka.

Površina ploča treba da je brušena tako da se dobija satensko glatka površina koja relativno malo odbija svetlost („honed“). Sve čeone ivice ploča koje su vidljive u enterijeru moraju da budu obrađene na isti način kao i lice ploče.

Nisu dozvoljena odstupanja u dimenzijama ploča.

Potrebne tehničke karakteristike koje treba da zadovolje ploče kamena za oblaganje podova*:
Čvrstoća pri savijanju pod koncentrisanim opterećenjem po SRPS EN 12372 - min. 15Mpa
Jednoaksijalna čvrstoća pri pritisku po SRPS EN 1926 - min. 130Mpa
Upijanje vode pri atmosferskom pritisku po SRPS EN 13755 - max. 0,5%
Otpornost prema klizanju po SRPS EN 14231 - max. 50 za suvu površinu i max. 30 za mokru površinu
Otpornost prema habanju po SRPS EN 14157 - max 20mm
Ukoliko neki od parametra odstupa od gornjih granica treba dodatno analizirati ostale parametre i tražiti potvrdu od proizvođača i/ili nezavisnog instituta za ispitivanje da je materijal odgovarajući za polaganje na podovima.

Za lepljenje ploča na podove i zidove koristiti beli lepak na cementnoj osnovi za lepljenje kamenih ploča, u klasi C2F S1 (po standardu SRPS EN 12004).

Za fugovanje ploča primeniti brzovezujuću, vodoodbojnu fug masu, sa sastavom koji sprečava promenu boje i stvaranje plesni u klasi CG2AW (po standardu SRPS EN 13888).

Za impregnaciju kamena koristiti gotov materijal na vodenoj bazi koji smanjuje upijanje vode i ulja na površini kamena, ne menja boju kamena i koji je predviđen od proizvođača za brušeni kamen. Materijal treba da je otporan na UV zračenje i sa dozvoljenom količinom štetnih (VOC) materija.


3. Način izvođenja radova

Pre početka izvođenja radova uveriti se da je prostorija spremna za ugradnju kamena, tj. da je podloga  (cementna košuljica na podu, zidovi omalterisani cementnim malterom ili zidovi od gips kartona) očišćena od šuta, prašine i ostataka raznih materijala i opreme, ravna i bez pukotina i oštećenja, da su izvedene sve instalacije, obrađena ivica na spoju poda i zida, ugrađeni slepi štokovi ili stolarija i bravarija i sl.

Proveriti da li su visinske kote podne podloge po projektu, naročito na mestima spojeva podne obloge od kamena sa drugim podnim oblogama. Ukoliko je podloga na višoj koti od projektovane treba je korigovati (npr. brušenjem). Ukoliko je kota podloge niža od projektovane, izravnati podlogu masom za izravnanje koja je kompatibilna sa lepkom. Dozvoljava se korekcija lepkom za ugradnju kamena samo u debljini lepka koja je u skladu sa uputstvom proizvođača lepka.

Po isporuci materijala na gradilište treba ga raspakovati i pregledati da li je u skladu sa usvojenim uzorcima. Ukoliko zbog velikih količina isporučenog kamena na gradilištu nije praktično da se sve palete raspakuju, treba raspakovati i prekontrolisati nekoliko paleta a ostale palete obavezno prekontrolisati uz prisustvo stručnog nadzora pre same ugradnje.

Mehanička oštećenja kamena nisu dozvoljena. Bilo koji vid ispuna/popravki oštećenja nije prihvatljiv. Oštećenja ivica kamena nisu prihvatljiva.

Nije dozvoljeno da ivice pojedinih ploča posle ugradnje budu upuštene ili isturene iz ravni poda ili zida.
Manje ukrajanje kamenih ploča na licu mesta raditi brusilicom sa diskovima sa dijamantskim segmentima.

Pre početka lepljenja ploča sa proizvođačem lepka proveriti da li je lepak kompatibilan sa kamenom koji se ugrađuje. Lepak pripremiti po uputstvu proizvođača. Lepak nanositi nazubljenom gletericom po celoj površini podloge na kojoj se ugrađuju ploče kamena. Ostavljanje šupljina ili ugradnja na „pogače“ nije dozvoljena. Temperatura na kojoj se ugrađuje kamen treba da je od +5oC do +34oC ako nije drugačije specifirano u uputstvu proizvođača lepka. Ukoliko se to traži uputstvom proizvođača lepka, podlogu prethodno pokvasiti vodom.

Po ugradnji podnih ploča zaštititi površinu od hodanja. najmanje 24 sata, ako nije drugačije propisano od proizvođača lepka. Ugrađenu površinu stalno čistiti od lepka mokrom krpom. Prilikom čišćenja paziti da se ne ošteti površina kamena.

U slučaju otkrivanja manjih oštećenja ugrađenih ploča, samo uz dozvolu stručnog nadzora dozvoljeno je da se oštećenja poprave specijalnim smesama toniranim u boju kamena. U suprotnom oštećene ploče moraju da se zamene.

Pre fugovanja kompletne površine uraditi probni uzorak na mestu usaglašenom sa stručnim nadzorom. Pripremu fug mase i fugovanje kamenih ploča vršiti u svemu po uputstvu proizvođača fug mase.

Dilatacione fuge izvesti na svakih 25m2 površine (obavezno na mestima gde je urađena fuga u cementnoj košuljici), duž zidova i stubova i obavezno na konstruktivnim dilatacijama. Širina dilatacione fuge je min. 10mm. Zapuniti ih odgovarajućom trajno elastičnom masom na poliuretanskoj osnovi. Ispunu fuga ne raditi pri niskim temperaturama.

Pre nanošenja impregnacije dobro očistiti površinu kamena i sačekati da se površina osuši (ako nije drugačije predviđeno u uputstvu proizvođača sredstva za impregnaciju). Sredstvo za impregnaciju nanositi u svemu po uputstvu proizvođača, ravnomerno, ručno (četkom ili valjkom) ili mašinski. Materijal za impregnaciju naneti tako da se na kamenu ne vide potezi nanošenja.

Održavanje kamena - čuvati kamene površine od dodira sa kiselinama, čak i onim u alkoholnim pićima i sokovima. Vruće predmete nikada ne spuštati na površinu kamena. Kamene površine čistiti neutralnim sredstvima za čišćenje, blagim sapunom, blagim tečnim deterdžentom za sudove i mlakom vodom.


4. Način vršenja kontrole i merenje

Pozicije kamena koje su u predmeru date po m2 obračunavaju se po stvarno ugrađenoj površini kamena. Svi otvori se odbijaju izuzev površina otvora za instalacione, dekorativne i druge elemente do 0,5m2. Sokla, čela stepeništa i slični elementi koji su u predmeru dati po m1 se obračunavaju po stvarno ugrađenim količinama. Specijalni komadi (gazišta stepenika, čela, prozorske klupice, pragovi, pultovi i sl.) se obračunavaju po komadu. Ako su odstupanja u dimenzijama stvarno ugrađenih elemenata od projektovanih do 10% ova razlika se ne uzima u obzir kod obračuna.

www.sinisavuckovic.com
Površina kamena može da bude polirana (obrada brusevima finoće 600 do 2000), brušena (satensko glatka površina koja relativno malo odbija svetlost, „honed“, obrađena brusevima 120 do 400), sa veoma izraženom reljefnom strukturom (paljena obrada) ili obrađena čekićima (pikovanje ili štokovanje različitim čekićima). Osim mehaničkim putem može da bude obrađena i hemijski.
Ukoliko se zahteva da se pod obloži poliranim pločama, najbolji rezultati se postižu kada se ugrade neobrađene ili poluobrađene ploče (npr. brušene brusom finoće 300) a zatim se pod sa već ugrađenim pločama brusi i polira mašinski sa dijamantskim alatima do visokog sjaja.
* Uslove koje treba da zadovolji materijal za oblaganje podova sam dao na osnovu upoređivanja više različitih vrsta kamena i nisu uputstvo instituta, renomiranih projektanata, proizvođača materijala ili kompanija koje ugrađuju kamen pa ih pre unošenja u projekat treba dodatno proveriti.
Po standardu SRPS EN12004 lepkovi se klasifikuju na sledeći način:
C - lepak na cementnoj bazi
D - disperzioni lepak
R - lepak na bazi reaktivnih smola
1 - običan lepak
2 - poboljšani lepak
F - brzovezujući lepak
T - tiksotropni lepak (bez klizanja na vertikalnim površinama)
E - lepak sa produženim otvorenim vremenom
S1 - deformabilan lepak sa poprečnim deformacijama 2,5-5mm
S2 - deformabilan lepak sa poprečnim deformacijama većim od 5mm
Po standardu SRPS EN 13888 fug mase se klasifikuju na sledeći način:
CG - masa na bazi cementa
RG - masa na bazi reakcijske smole
1 - otpornost na savijanje
2A - otpornost na abraziju
W - visoka otpornost na vodu
Mart, 2014.