POLAGANJE LAMINATA

Ova tehnička specifikacija se ne odnosi na podove sa podnim grejanjem.


1.Relevantni standardi

SRPS EN 685:2011 Elastične, tekstilne i laminatne podne obloge - Klasifikacija

SRPS EN 13329:2011 Laminatne podne obloge - Elementi sa površinskim slojem na bazi aminoplastičnih termoreaktivnih smola - Specifikacije, zahtevi i metode ispitivanja

SRPS EN 438-1:2012 Dekorativni laminati izrađeni pod visokim pritiskom (HPL) - Ploče od termoreaktivnih smola (laminati) - Deo 1: Uvod i opšte informacije

SRPS EN 438-2:2012 Dekorativni laminati izrađeni pod visokim pritiskom (HPL) - Ploče od termoreaktivnih smola (laminati) - Deo 2: Određivanje svojstava

SRPS EN 424:2011 Elastične podne obloge - Određivanje efekta posle simuliranog kretanja noge nameštaja

SRPS EN 425:2011 Elastične i laminatne podne obloge- Ispitivanje stolicom sa točkovima

SRPS EN 14041:2011 Elastične, tekstilne i laminatne podne obloge - Bitna svojstva

SRPS EN 13893:2011 Elastične tekstilne i laminatne podne obloge - Merenje dinamičkog koeficijenta trenja na suvim podnim površinama

SRPS EN 1815:2011 Elastične i tekstilne podne obloge - Ocenjivanje sklonosti prema statičkom elektricitetu

SRPS EN 717-1:2010 Ploče na bazi drveta - Određivanje emisije formaldehida - Deo 1: Emisija formaldehida pomoću metode komore

SRPS EN 1815:2011 Elastične i tekstilne podne obloge - Ocenjivanje sklonosti prema statičkom elektricitetu


2. Opis predviđenog materijala

Dizajn laminat obloge treba da je po opisu u projektu, debljina laminata 8mm. Pre nabavke materijala dostaviti uzorke (min. dve daščice, uzorak sokle, zvukoizolacione podloge i dilatacionih lajsni) stručnom nadzoru na saglanost.

Sistem polaganja treba da je bez primene lepka („na klik“) - plivajući pod.

Ploče laminata treba da su otporne na mehaničke uticaje, habanje, UV zračenje. Garancija proizvođača treba da je min. 5 godina.

Od laminata se zahtevaju sledeće minimalne karakteristike:

- Klasa laminata na osnovu ponašanja u eksploataciji - 32.
- Otpornost na habanje - klasa AC4 u skladu sa SRPS EN 13329, klasa W4 u skladu sa SRPS EN 438.
- Otpornost na udar - klasa IC2 (u skladu sa SRPS EN 13329)
- Efekat posle simuliranog kretanja noge nameštaja po SRPS EN 424 - bez oštećenja
- Ispitivanje stolicom sa točkovima po SRPS EN 425 - bez promena u izgledu ili oštećenja
- Otpornost na upaljenu cigaretu ≥4 (mala promena na površini) po SRPS EN 438-2
-
Otpornost na klizanje, klasa DS (Dry Slip), koeficijent ≥0,30 po SRPS EN 14041 i SRPS EN 13893
-
Postojanost boje na svetlu po EN 13329 - ne manje od 5
- Klasa E1 po klasifikaciji po dozvoljenom emitovanju formaldehida po SRPS EN 717-1
- Sklonost prema statičkom elektricitetu Up≤2kV po SRPS EN 1815

Bočne ivice laminata treba da su zaštićene od vlage kao i gornja površina.

Zvukoizolacioni - amortizujući sloj treba da je debljine 2-3mm i od proizvođača laminata preporučen za ovu poziciju.

Za soklu koristiti profile visine 6-8cm, iz standardnog asortimana proizvođača laminata, iste boje i teksture kao podna obloga, ako nije drugačije predviđeno projektom. Sistem montaže treba da je sa skrivenim šrafovima.

Lajsne za pokrivanje dilatacionih fuga treba da su takođe iz standardnog asortimana proizvođača, iste boje i teksture kao osnovni pod.

Dostaviti uputstvo proizvođača materijala za održavanje i čišćenje poda.


3. Način izvođenja radova

Podloga na kojoj se ugrađuje laminat treba da je idealno ravna i tvrda (dozvoljena odstupanja su 2mm na 2m). Laminat može da se ugrađuje na cementnoj košuljici, podlozi od vlagootporne iverice ili postojeće podloge ako je u dobrom stanju, što treba da potvrdi stručni nadzor.

Maksimalna dopuštena vlažnost cementne košuljice na koju se polaže laminat je 2% (CM metoda) a pritisna čvrstoća min. 15MPa. Pri polaganju laminata na cementnu košuljicu ispod zvukoizolacionog sloja treba prvo postaviti paronepropusnu i hidroizolacionu PE foliju, minimalne debljine 0,2mm sa preklopom min. 20cm. Maksimalna dozvoljena vlažnost podloge na bazi drveta je 12%.

Pre polaganja laminata uveriti se da su završene sve pozicije radova koje prethode ovoj poziciji (instalaterski radovi, spušteni plafoni, molerski radovi, ugradnja stolarije i sl.).

Ugradnja laminata treba da je u svemu po uputstvu proizvođača materijala. Nije dozvoljen ugradnja oštećenih daščica.

Temperatura prostorije u kojoj se ugrađuje laminat ne treba da je manja od +18ºC a relativna vlažnost vazduha ne veća od 65%. Ove uslove treba održavati i po ugradnji laminata.

Laminat treba ostaviti u prostoriji u kojoj se ugrađuje najmanje 48h pre ugradnje. Laminat treba da je uvek uskladišten horizontalno.

Pravac pružanja laminata treba da je u pravcu prostiranja dnevne svetlosti. Proveriti da li su naspramni zidovi u protoriji paralelni i razmeriti slog laminata. Završni red ne sme da bude širine manje od 50mm (ne računajući pero), u tom slučaju seče se prvi red. Završna daska u prvom redu ne sme da bude kraća od 30cm, i u tom slučaju seče se prva daska.

Zvukoizolacioni - amortizujući sloj treba da se polaže upravno na pravac pružanja laminata, preklopi nisu dozvoljeni.

Uz obimne zidove obavezno ostaviti prazan prostor min. 8mm za termičko širenje podne obloge. U prostorijama dužine ili širine veće od 6m predvideti uvećanje dilatacione fuge i to 1,5mm na svaki dodatni metar prostorije. Dilatacionu fugu ostavljati i na vratima prostorije. Metale pokrivne lajsne na spoju sa drugim vrstama podova treba da se fiksiraju u cementnu košuljicu a ne u laminat. U prostorijama dužim ili širim od 10m predvideti dilatacione fuge.

Daščice laminata spajati po uputstvu proizvođača materijala. Dva susedna reda smaknuti ne manje od 30cm. Zategnutim kanapom kontrolisati da su redovi u pravcu, naročito prvi red. Površina montiranog poda treba da je ravna. Fuge između daščica ne smeju da budu veće od 0,3mm.

Grejna tela treba da su podignuta od površine laminata min. 60mm. Na mestima prodora cevi za grejanje ostaviti otvor širi 20mm od cevi, oko prodora zakrpiti otvor istim materijalom - lepljenjem. Prodore cevi pokriti plastičnim rozetnama.

Soklu fiksirati za zid ankerima, na svakih 80 - 120cm, ali ne manje od dva ankera na jedan komad sokle. Između sokle i zida položiti zvukoizolacioni - amortizujući sloj. Manje pukotine i fuge popuniti prajmerom i obojiti bojom sličnoj boji laminata. Sokla ne sme biti fiksirana za podnu oblogu.

Dozvoljena je popravka bojom manjih oštećenja nastalih u toku izvođenja radova, bojom iz asortimana proizvođača laminata.

Po završetku ugradnje pod očistiti suvom krpom i usisivačem. Ne koristiti nikakva sredstva za poliranje. Površinu poda zaštititi dok traju ostali radovi rebrastim kartonom a ispred ulaza u prostoriju postaviti otirač.


4. Način vršenja kontrole i merenja

Obračun radova vrši se po m2 stvarne površine prostorije merenoj od površina zidova. Ne oduzimaju se površine pojedinih izbočina i stubova do 0,45m2, otvora do 0,75m2 i dilatacionih fuga. Sokla se obračunava po m’.
www.sinisavuckovic.com
Oznake HPL (High Pressure Laminate), DPL (Direct Pressure Laminate),  i CPL (Сontinuous Pressure Laminate),  na laminatima označavaju način proizvodnje laminata. Kod HPL laminata proces je složeniji pa su oni sa najboljim mehaničkim karakteristikama i najskuplji. CPL laminati su po osobinama i ceni između HPL i DPL laminata.
Materijal od koga su izrađeni laminati je u osnovi oko 80% drvo. U principu laminati se sastoje od četiri osnovna sloja: noseći sloj, dekorativni sloj, zaštitni sloj (na vrhu) i stabilizirajući sloj (debljine 0,1 - 0,8mm, na donjoj površini). Za noseći sloj se često koriste HDF (High Density Fibreboard) ploče velike gustine, preko 850 kg/m3 i MDF (Middle Density Fibreboard) ploče srednje gustine (650 - 850 kg/m3). Gustina nosećeg sloja značajno utiče na otpornost laminata na lom, udare, pritisak od tereta ali i vlagu.
Debljina panela se kreće od 6,3 do 8mm.
Za upotrebu u domaćinstvima koriste se laminati klasa 21, 22, i 23 a u komercijalnim objektima klase 31 (malo, povremeno korišćenje - light or occasional use), 32 (srednje - medium trafic) i 33 (intenzivno korišćenje - intensive trafic).
Otpornost laminata na habanje se po standardu EN 13329 ispituje Taber testom i izražava se količinom okreta koje treba da napravi točak sa abrazivnim papirom do pojave prvih znakova oštećenja. Broj okreta se kreće od 900 do 6500. Laminati se na osnovu ovih ispitivanja svrstavaju u klase AC1 do AC5 (najviša klasa). Po EN 438 se pored gore navedenog testa nastavlja sa ispitivanjem na koliko okretaja površinski sloj gubi oko 90% svojstava. Na osnovu ovog ispitivanja aminati se svrstavaju u klase W1 do W5 (najviša klasa).
IC1 je najniža a IC3 najviša klasa.
Avgust, 2014.